Američki energetski prodor na Balkanu otvara nova pitanja: Investicije, geopolitika i borba za utjecaj
Novi energetski projekti na Balkanu ponovo su otvorili raspravu o geopolitičkom nadmetanju velikih sila u jugoistočnoj Evropi. Dok Evropska unija ubrzava planove zelene tranzicije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, Sjedinjene Američke Države sve intenzivnije učestvuju u projektima razvoja gasne infrastrukture i energetskih kapaciteta u regionu.
Posebnu pažnju izazvao je skup održan u Banjoj Luci pod nazivom „Samit o ekonomiji i sigurnosti“, na kojem su predstavljeni planovi povezani s investicijama u energetiku i infrastrukturu.
Prema navodima koji su se pojavili u javnosti, među akterima se spominju poslovni krugovi povezani s američkom administracijom i privatnim investicionim sektorom, a u fokusu su projekti koji bi mogli dugoročno promijeniti energetske tokove u Bosni i Hercegovini i širem regionu.
Gasna infrastruktura u centru novih planova
Jedan od najviše spominjanih projekata je Južna plinska interkonekcija između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Zagovornici projekta navode da bi nova infrastruktura mogla povećati energetsku sigurnost Bosne i Hercegovine kroz diverzifikaciju izvora snabdijevanja i smanjenje zavisnosti od postojećih pravaca dopreme energenata.
Pored povezivanja na LNG lance snabdijevanja, u javnosti se govori i o mogućoj izgradnji novih gasnih proizvodnih kapaciteta u više gradova u Bosni i Hercegovini.
Pristalice ovakvog modela tvrde da bi dodatni izvori energije mogli povećati stabilnost sistema i podstaći investicije.
Kritike: Rizik nove zavisnosti i sporiji prelazak na obnovljive izvore
S druge strane, dio stručne javnosti upozorava da bi dugoročno oslanjanje na gas moglo odgoditi ulaganja u obnovljive izvore energije.
Kritičari ističu i potrebu za većom transparentnošću procesa donošenja odluka, posebno kada je riječ o velikim infrastrukturnim projektima i modelima dodjele poslova.
Pojedini analitičari upozoravaju da pitanje više nije samo energetsko, nego i geopolitičko – odnosno ko će dugoročno kontrolisati ključne pravce snabdijevanja energijom u regionu.
Balkan postaje prostor novog energetskog nadmetanja
Slični procesi već su vidljivi i u drugim državama regiona.
Hrvatska razvija dodatne kapacitete povezane s LNG infrastrukturom, Albanija radi na projektima u gasnom sektoru, dok se u jugoistočnoj Evropi paralelno razvijaju projekti vezani za elektrane, terminale i modernizaciju energetskih mreža.
Istovremeno, dio investicija usmjeren je i na restrukturiranje energetskih kapaciteta koji su ranije bili povezani s ruskim kompanijama.
Zbog toga dio evropskih analitičara smatra da se iza ekonomskih ulaganja vodi šira strateška utakmica – između nastojanja Evropske unije da ubrza zelenu tranziciju i američkog interesa za jačanje energetskog prisustva kroz nove tržišne i infrastrukturne pravce.
U narednim godinama upravo bi energetska politika mogla postati jedno od najvažnijih pitanja koje će oblikovati odnose između Balkana, Evropske unije i globalnih sila.
Znate nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
