Jedna od tema na koju je Christian Schmidt ukazivao u svojim posljednjim intervjuima odnosi se na ulogu Evropske unije u aktuelnim političkim i energetskim pitanjima u Bosni i Hercegovini, piše Klix.ba.
Iako je Schmidt zadržao diplomatski ton i nije detaljno govorio o svim okolnostima, iz njegovih izjava može se zaključiti da postoji određena kritika prema pristupu Evropske unije, posebno kada je riječ o projektu plinovoda Južna interkonekcija.
U intervjuu za njemački list Süddeutsche Zeitung Schmidt je govorio o projektu plinske diverzifikacije u Bosni i Hercegovini i podsjetio da je Evropska unija ranije podržavala taj projekat.
„Plinovod se zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU. Cilj je bio smanjiti utjecaj ruskog Gazproma. Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada Evropljani više nisu uključeni. To što Amerikanci imaju drugačiji pristup ne može im se unaprijed zamjeriti“, rekao je Schmidt.
U razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung bio je direktniji u kritikama prema evropskom pristupu ovom pitanju.
„Sada EU kaže da to više ne može podržati jer se ne radi o obnovljivim izvorima energije. Tako Bosna ostaje ovisna o ruskom plinu. Nije dovoljno samo naknadno kritikovati druge. Gdje je evropska strategija?“, upitao je Schmidt.
Govoreći o američkoj kompaniji AAFS, koja se dovodi u vezu s realizacijom projekta Južne interkonekcije, Schmidt nije želio komentarisati vlasničku strukturu firme, ali je ponovo ukazao na, kako smatra, neodlučan odnos Brisela.
„Pitanje je kako se uopće dopustilo da stvari odu ovako daleko. Evropa mora fleksibilnije reagovati na potrebe pojedinih država, što ne znači da treba prihvatati baš sve“, rekao je Schmidt.
Njegove izjave dobile su dodatnu pažnju nakon informacija da je upravo pitanje Južne interkonekcije jedno od ključnih političkih pitanja u pozadini rasprava o njegovom odlasku iz Bosne i Hercegovine.
Prema navodima iz političkih krugova, Washington je insistirao na imenovanju osobe koja bi bila bliža američkim interesima u vezi s energetskim projektima u regionu. Ipak, Schmidt u svojim istupima nije direktno optuživao Sjedinjene Američke Države, već je najveći dio kritika usmjerio prema Evropskoj uniji.
Istovremeno je isticao da je tokom mandata imao podršku evropskih država kada je riječ o radu OHR-a, ali je očigledno izrazio nezadovoljstvo zbog, prema njegovom mišljenju, sporog i nejasnog evropskog pristupa projektu koji SAD smatra strateški važnim.
Podsjeća se i da je Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini 13. aprila ove godine uputila pismo domaćim političkim akterima u kojem je navedeno da svi zakoni usvojeni u Bosni i Hercegovini moraju biti usklađeni sa standardima Evropske unije.
Iako je Delegacija EU tada navela da je to bio jedini razlog obraćanja, dio javnosti taj potez protumačio je i kao distanciranje od projekta Južne interkonekcije. Upravo na tu percepciju Schmidt indirektno ukazuje kada govori da se Evropska unija povukla iz projekta i ostavila prostor za drugačije međunarodne pristupe.
Njegove izjave mogu se tumačiti i kao poziv Evropskoj uniji da ozbiljnije pristupi pitanju energetske sigurnosti i plinske diversifikacije u Bosni i Hercegovini.
Schmidtove kritike dolaze i u trenutku kada se Evropska unija suočava s čestim zamjerkama zbog sporog procesa donošenja odluka, posebno kada je riječ o Bosni i Hercegovini i Zapadnom Balkanu.
S druge strane, američki pristup često je znatno direktniji i brži, što je Schmidt, kako se može zaključiti iz njegovih izjava, imao priliku posmatrati tokom svog mandata u Bosni i Hercegovini.
Znate nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
